DIGITALIZACIJA
Napisan post: 12 Feb 2009, 07:01
DIGITALIZACIJA
DVB standard (engl. Digital Video Broadcasting) odnosno digitalno emitovanje televizije, je grupa internacionalno prihvaćenih standarda za digitalnu televiziju, organizaciju sa sedištem u Ženevi zaduženu za standardizaciju sistema za prenos digitalizovanog audio i video sadržaja. Ideja je nastala devedesetih godina, inicijativu je 1990. dala EBU. Projekat je osnovalo 83 člana iz redova radiodifuzije, telekoma, proizvođača i regulatornih agencija - 1993. godine. Danas ima preko 270 članova. U mnogim zemljama DVB standard zamenjuje PAL, SECAM i NTSC standarde.
DVB platformu definiše grupu standarda, od kojih su najznačajniji: DVB-S, DVB-C, DVB-T, DVB-H. Emitovanje se vrši:
* Putem satelita
* Putem kablovske distribucije
* Zemaljskim predajnicima
* Za ručne prijemnike
* Za TV visoke definicije
DVB standardi uključuju:
* DVB-S digitalni satelitski sitem za frekvencije to 11/12 GHz
* DVB-C digitalni kablovski sistem kompatibilan sa DVB-S
* DVB-CS digitalni SMATV sistem prihvaćen od , DVB-C i DVB-S,
* DVB-MC digitalni multipoint distribucioni sistem, (10GHz) baziran na DVB-C kablovskom sistemu
* DVB-MS digitalni multipoint distribucioni sistem, (10GHz) baziran na DVB-S satelitskom sistemu
* DVB-T digitalni sistem za zemaljske predajnike (8 MHz i 7 MHz)
* DVB-SI sevis IS, za DVB dekodere
* DVB-TXT DVB (teletext)
* DVB-CI DVB za pristup drugim aplikacijama
* DVB-IPI transport DVB services preko IP-a
*************************************************************************************************************************************************
DVB-S (engl. DVB-Satellite ETSI 300 421) je najstariji DVB standard koji je predložen od strane DVB Projekta. Razvijen tokom 1993, usvojen 1994. godine od strane engl. European Telecommunications Standards Institute (ETSI). U pitanju je satelitski prenos digitalizovanog audio i video sadržaja na velike udaljenosti putem složenog sistema predajnika, geostacionarnih satelita i odgovarajućih prijemnika. Druga generacija ovog standarda ratifikovana od strane ETSI je DVB-S2 (koja ima veći kapacitet, koristi efikasnije modulacije i H.264/VC-1 kompresiju), podrška za sadržaje visoke definicije (HDTV).
DVB-C (engl. DVB-Cable, ETSI 300 429) je varijanta prenosa digitalnog sadržaja preko kablovske distribucione mreže. Nastala je parelelnim razvojem i modifikacijom DVB-S standarda, a usvojena 1994. godine.
DVB-T (engl. DVB-Terrestrial, ETSI 300 744) je najmlađi i najsloženiji sistem iz grupe DVB standarda. Prvi koncepti su usvojeni 1993. a prva finalna verzija 1997. godine. Podrazumeva prenos digitalizovanog audio i video sadržaja zemaljskim putem (engl. over-the-air) posredstvom emisione tehnologije u VHF i UHF opsegu uz pomoć konvencionalnih sistema predajnika i odgovarajućih prijemnika.
DVB-H (engl. DVB-Handheld, ETSI 302 304) je specijalna varijanta DVB-T standarda. Ovaj standard je prilagođen mobilnim uređajima, prijemu u pokretu i specifičnim zahtevima po pitanju protoka, rezolucije i male potrošnje. Promoter je bila "Nokia", postao je zvanični standard Evropske unije za mobilnu televiziju. Razvoj je počeo 1998. Finalna verzija ovog standarda usvojena je 2004.
************************************************************************************************************************************************
Razlog za prelazak na novi standard emitovanja su mogućnost da se bolje iskoristi tv kanal, budući da se u kanalu u kome se danas emituje jedan program u TVB standardu mogu pomoću jednog predajnika emitovati četiri različita programa. Na ovaj način broj mreža, odnosno programa mogao bi biti mnogo veći. Bitno se poboljšava kvalitet slike i tona, koji je jednak studijskom, štedi se električna energija na predajnicima, omogućio bi se prijem signala u pokretu (automobilima, vozovima, autobusima i sl.), što bi omogućilo pružanje novih servisa.
Da bi se uveo ovaj sistem potrebno je da televizije proizvedu nove sadržaje i da povećaju efikasnost, telekom operateri (ili TV stanice) moraju da obnove svoj emisioni sistem, proizvođači moraju da razviju novu generaciju predajne i prijemne opreme, države moraju da prilagode i primene novu regulativu i eventualno daju neke subvencije. A krajnji korisnik - gledalac mora da kupi novi prijemni uređaj.
DVB-T gotovo da nije podložan ometanju od strane analogne televizije. U poređenju sa analognim predajnikom, zona pokrivanja DVB-T predajnika je homogenija, signal se prima iz više pravaca i dovoljno je usmeriti antenu na prvi signal, a da pri tom nema refleksije u slici.
DVB-T mreža je robusnija od analogne. Ispad jednog od DVB-T predajnika u mreži neće uticati na prijem jer je moguće da se signal primi od ostalih DVB-T predajnika.
DVB-T omogućava nesmetani rad na susednom kanalu sa iste lokacije na kojem emituje analogni predajnik, sa nekoliko puta manjom snagom DVB-T predajnika postiže se skoro ista veličina zone pokrivanja. Slika je jasna i oštra, gledalac na set top prijemniku treba da odabere opciju komponentnog ili kompozitnog prikaza.
**************************************************************************************************************************************************
U Srbiji za prijem digitalnog signala postaviti prijemnik na 27.kanal sa Avale i 31.kanal sa Iriškog Venca:
Šta je potrebno za prijem digitalnih zemaljskih tv kanala?
1. Spoljni konvertor Set Top Boks (STB)
2. TV prijemnik sa ugrađenim digitalnim tjunerom
3. Eksterna ili interna kartica za PC računar.
Spoljni konvertor Set Top Boks (STB) iliti digitalni prijemnik za zemaljske kanale je potreban za klasične (televizori sa katodnom cevi) i LCD ili Plazma televizore koji nemaju ugrađen digitalni tjuner.
Nemaju svi LCD i Plazma tv prijemnici ugrađen digitalni tjuner! Poželjno je pre kupovine se posavetovati sa prodavcem ili korisničkim uputstvom da li tv prijemnik koji kupujete sadrži STB.
Antena za prijem digitalnih kanala nije specifična, koristi se već postojeća antena ili antenski sistem.
STB prijemnik se povezuje na tv prijemnik na isti način kao i video rekorder ili satelitski risiver ili dvd plejer.
Signal za prijem digitalnih tv kanala mora da zadovoljava da bi slika bila kristalno jasna. Prag takvog signala je daleko manji nego kod prijema analognih tv kanala. Jednostavnije rečeno, antena ne mora biti fino uštelovana u pravcu tv odašiljača.
Za detaljnije uputstvo o instaliranju i korišćenju posavetujte se sa korisničkom dokumentacijom koju ste dobili uz tv prijemnik, odnosno STB prijemnik.
deo teksta preuzet sa Wikipedia.org
DVB standard (engl. Digital Video Broadcasting) odnosno digitalno emitovanje televizije, je grupa internacionalno prihvaćenih standarda za digitalnu televiziju, organizaciju sa sedištem u Ženevi zaduženu za standardizaciju sistema za prenos digitalizovanog audio i video sadržaja. Ideja je nastala devedesetih godina, inicijativu je 1990. dala EBU. Projekat je osnovalo 83 člana iz redova radiodifuzije, telekoma, proizvođača i regulatornih agencija - 1993. godine. Danas ima preko 270 članova. U mnogim zemljama DVB standard zamenjuje PAL, SECAM i NTSC standarde.
DVB platformu definiše grupu standarda, od kojih su najznačajniji: DVB-S, DVB-C, DVB-T, DVB-H. Emitovanje se vrši:
* Putem satelita
* Putem kablovske distribucije
* Zemaljskim predajnicima
* Za ručne prijemnike
* Za TV visoke definicije
DVB standardi uključuju:
* DVB-S digitalni satelitski sitem za frekvencije to 11/12 GHz
* DVB-C digitalni kablovski sistem kompatibilan sa DVB-S
* DVB-CS digitalni SMATV sistem prihvaćen od , DVB-C i DVB-S,
* DVB-MC digitalni multipoint distribucioni sistem, (10GHz) baziran na DVB-C kablovskom sistemu
* DVB-MS digitalni multipoint distribucioni sistem, (10GHz) baziran na DVB-S satelitskom sistemu
* DVB-T digitalni sistem za zemaljske predajnike (8 MHz i 7 MHz)
* DVB-SI sevis IS, za DVB dekodere
* DVB-TXT DVB (teletext)
* DVB-CI DVB za pristup drugim aplikacijama
* DVB-IPI transport DVB services preko IP-a
*************************************************************************************************************************************************
DVB-S (engl. DVB-Satellite ETSI 300 421) je najstariji DVB standard koji je predložen od strane DVB Projekta. Razvijen tokom 1993, usvojen 1994. godine od strane engl. European Telecommunications Standards Institute (ETSI). U pitanju je satelitski prenos digitalizovanog audio i video sadržaja na velike udaljenosti putem složenog sistema predajnika, geostacionarnih satelita i odgovarajućih prijemnika. Druga generacija ovog standarda ratifikovana od strane ETSI je DVB-S2 (koja ima veći kapacitet, koristi efikasnije modulacije i H.264/VC-1 kompresiju), podrška za sadržaje visoke definicije (HDTV).
DVB-C (engl. DVB-Cable, ETSI 300 429) je varijanta prenosa digitalnog sadržaja preko kablovske distribucione mreže. Nastala je parelelnim razvojem i modifikacijom DVB-S standarda, a usvojena 1994. godine.
DVB-T (engl. DVB-Terrestrial, ETSI 300 744) je najmlađi i najsloženiji sistem iz grupe DVB standarda. Prvi koncepti su usvojeni 1993. a prva finalna verzija 1997. godine. Podrazumeva prenos digitalizovanog audio i video sadržaja zemaljskim putem (engl. over-the-air) posredstvom emisione tehnologije u VHF i UHF opsegu uz pomoć konvencionalnih sistema predajnika i odgovarajućih prijemnika.
DVB-H (engl. DVB-Handheld, ETSI 302 304) je specijalna varijanta DVB-T standarda. Ovaj standard je prilagođen mobilnim uređajima, prijemu u pokretu i specifičnim zahtevima po pitanju protoka, rezolucije i male potrošnje. Promoter je bila "Nokia", postao je zvanični standard Evropske unije za mobilnu televiziju. Razvoj je počeo 1998. Finalna verzija ovog standarda usvojena je 2004.
************************************************************************************************************************************************
Razlog za prelazak na novi standard emitovanja su mogućnost da se bolje iskoristi tv kanal, budući da se u kanalu u kome se danas emituje jedan program u TVB standardu mogu pomoću jednog predajnika emitovati četiri različita programa. Na ovaj način broj mreža, odnosno programa mogao bi biti mnogo veći. Bitno se poboljšava kvalitet slike i tona, koji je jednak studijskom, štedi se električna energija na predajnicima, omogućio bi se prijem signala u pokretu (automobilima, vozovima, autobusima i sl.), što bi omogućilo pružanje novih servisa.
Da bi se uveo ovaj sistem potrebno je da televizije proizvedu nove sadržaje i da povećaju efikasnost, telekom operateri (ili TV stanice) moraju da obnove svoj emisioni sistem, proizvođači moraju da razviju novu generaciju predajne i prijemne opreme, države moraju da prilagode i primene novu regulativu i eventualno daju neke subvencije. A krajnji korisnik - gledalac mora da kupi novi prijemni uređaj.
DVB-T gotovo da nije podložan ometanju od strane analogne televizije. U poređenju sa analognim predajnikom, zona pokrivanja DVB-T predajnika je homogenija, signal se prima iz više pravaca i dovoljno je usmeriti antenu na prvi signal, a da pri tom nema refleksije u slici.
DVB-T mreža je robusnija od analogne. Ispad jednog od DVB-T predajnika u mreži neće uticati na prijem jer je moguće da se signal primi od ostalih DVB-T predajnika.
DVB-T omogućava nesmetani rad na susednom kanalu sa iste lokacije na kojem emituje analogni predajnik, sa nekoliko puta manjom snagom DVB-T predajnika postiže se skoro ista veličina zone pokrivanja. Slika je jasna i oštra, gledalac na set top prijemniku treba da odabere opciju komponentnog ili kompozitnog prikaza.
**************************************************************************************************************************************************
U Srbiji za prijem digitalnog signala postaviti prijemnik na 27.kanal sa Avale i 31.kanal sa Iriškog Venca:
Šta je potrebno za prijem digitalnih zemaljskih tv kanala?
1. Spoljni konvertor Set Top Boks (STB)
2. TV prijemnik sa ugrađenim digitalnim tjunerom
3. Eksterna ili interna kartica za PC računar.
Spoljni konvertor Set Top Boks (STB) iliti digitalni prijemnik za zemaljske kanale je potreban za klasične (televizori sa katodnom cevi) i LCD ili Plazma televizore koji nemaju ugrađen digitalni tjuner.
Nemaju svi LCD i Plazma tv prijemnici ugrađen digitalni tjuner! Poželjno je pre kupovine se posavetovati sa prodavcem ili korisničkim uputstvom da li tv prijemnik koji kupujete sadrži STB.
Antena za prijem digitalnih kanala nije specifična, koristi se već postojeća antena ili antenski sistem.
STB prijemnik se povezuje na tv prijemnik na isti način kao i video rekorder ili satelitski risiver ili dvd plejer.
Signal za prijem digitalnih tv kanala mora da zadovoljava da bi slika bila kristalno jasna. Prag takvog signala je daleko manji nego kod prijema analognih tv kanala. Jednostavnije rečeno, antena ne mora biti fino uštelovana u pravcu tv odašiljača.
Za detaljnije uputstvo o instaliranju i korišćenju posavetujte se sa korisničkom dokumentacijom koju ste dobili uz tv prijemnik, odnosno STB prijemnik.
deo teksta preuzet sa Wikipedia.org
Podsetio si me na vic iz sedamdesetih. Kupila Jugoslavija 10 Pershing raketa od Amerike, ali nema novca da plati. I kaže Josip Broz, možemo li da vam pošaljemo u zamenu 10 naših ekonomista iste razorne moći? 
KOMPENZACIJA 
jer kako da nas nateraju da placamo taj los program na drugi nacin 
