fanzo Professional Electronics Expert Team

Prije par dana u ruke mi je došao digitalni osciloskop TO1102 firme Micsig. Osciloskop nije moj, a volio bih da imam takav, već jednog našeg kolege koji mi ga je dao na par dana da bih dao svoje mišljenje o njemu.


Tehničke karakteristike nema potrebe da prepisujem jer se iste mogu naći na intermetu. One najglavnije su
- 8" LCD rezolucije 800 x 600
- Bandwidth 100MHz
- Sampling rate 1GSa/S
- Max ulazni napon 300V
- Internal storage 8GB
- Napajanje 12V (ima ugrađenu bateriju 7.2V)

Postoje i drugačije verzije ovog osciloskopa. Na internetu možete vidjeti i četvorokanalne kao i sa drugačijim softverom. Vidio sam da je u nekima čak ugrađen softver za autodijagnostiku i tako je postao namjenski osciloskop. Ovaj nema taj softver već je, kako bih ga ja nazvao, običan elektrotehnički osciloskop. U zavisnosti od mogućnosti, cijena se kreće od 450 do 850 eura (trenutno) bez dodatnih dažbina kao što su carina, PDV, poštarina...
Ovaj je kupljen sa osnovnom konfiguracijom i uz osciloskop su stigle dvije sonde sa priborom dužine 1.3m, baterija 7V2 i ispravljač 12V, plastična zaštita za displej, uputstva, garancija...

Osciloskop čim se uzme u ruke djeluje moćno. Dimenzije su mu 250 x 200mm tako da moj stari Hameg djeluje kao igračka pored njega.


Ono što me oduševljava to je velika slika i na ekranu pišu sve vrijednosti tako da nema računanja. Na starom Hamegu ako bih htio izračunati neku frekvenciju onda bih brojao kockice po ekranu koliko zauzima jedan impuls pa to množio sa vremenskom bazom i na kraju dijelio 1 sa time da bih dobio frekvenciju. Bez digitrona ništa. Kod ovoga sve odmah piše. Čak ima i podataka koji mi se trenutno čine bespotrebni.
Od prikljušaka, osim 2 x BNC za sonde, ima priključak za napajanje 12V, 2 USB (jedan za miša a drugu za ext. memoriju), jedan HDMI izlaz, LAN konektor i izlaz lokalnog signal generatora za kalibraciju sondi.
Osciloskom može da se umreži u neku računarsku mrežu, može da ide na internet i tako vrši ažuriranje sopstvenog softvera.
Ima mogućnost uz pomoć odgovarajućeg softvera da sve pratite na nekom laptopu i da njime upravljate. Takođe preko odgovarajuće aplikacije može da se poveže i sa mobilnim telefonom. Nema šta ne može.
Vrijeme rada na bateriju kapaciteta 8Ah je od 4 do 8h u zavisnosti od podešenosti parametara kao što su jačina svjetla na ekranu, da li je uključen WiFi...

Nastavlja se...

Rad sa osciloskopom - osnovna podešavanja

Neću se upuštati u sitne detalje sa radom na osciloskopu. Ko je do sada koristio bilo kakav osciloskop, snaći će se i sa ovim digitalnim za par sati. Iz tog razloga navešću samo osnovne stvari.

Na desnoj strani ekrana nalaze se sedam funkcijskih tastera za upravljanje i to
- Run-Stop - za pokretanje i zaustavljanje rada uređaja
- Simple SEQ - okidanje jednog impulsa
- Auto - Uključivanje automatskog rada
- 50% - automatsko centriranje slike na ekranu
- Measure - meni za uključivanji i isključivanje raznih mjerenja na signalima
- Trigger - upravljanje impulsima za sinhronizaciju Trigger menu
- Home - početna stranica


Kada prvi put uključite osciloskop, preporuka je da se pokrene Setup i da se izvrše osnovna podešavanja uređaja. Ovo se u principu radi samo prvi put.
Dodirom na ikonicu Home otvara se meni u kome možete da birate


- Settings - Osnovna podešavanja osciloskopa
Ulaskom u Settings imate mogućnost sledećih podešavanja: osvjetljaja, jačine tona, jezika, podešavanje lokalne mreže, podešavanje bežične mreže za internet, vrijeme automatskog gašenja, ažuriranje softvera i informacije o trenutnom softveru. Kad smo kod ažuriranja softvera, isti može da se ažurira preko interneta a isto tako može i sa fleš memorije. U meniju birate odakle ćete ažurirati softver.



Pored ikonice Settings imate i sledeće ikone
- Micsig - povezivanje uređaja sa stranicom proizvođača radi ažuriranja softvera
- Files - pregled fajlova koji se nalaze bilo na internoj ili eksternoj memoriji
- Photos - pregled snimljenih slika - talasnih impulasa
- Guide - osnovno uputstvo za rad sa uređajem
Izlazak iz ovog menija se ostvaruje klikom na ikonu Oscilloscope

Nakon ovih osnovnih podešavanja prije bilo kakvog mjerenja poželjno je podesiti sonde za mjerenje.
Sonde se podešavaju softverski i hardverski. Kako ovaj osciloskom ima dva ulaza poželjno je podesiti obe. Moj kolega i ja smo do sada uvijek koristili jednokanalni osciloskop jer nam u praksi nije trebao dvokanalni. Ja sam "ratovao" sa Hamegom a on sa nekom ruskom šklopocijom. Vremena se mijenjaju tako da će sa novom tehnikom trebati i dvokanalni radi mjerenja raznih diferencijalnih signala. Takođe, jedna sonda može da se prikači na SDA a driga na SCL i da se prati komunikacija npr. procesora sa memorijom.

Da bi uključili meni za podešavanje mjernog uzlaz potrebno je prstom (ili mišem) prevući ulijevo ikonicu CH1 ili CH2 u zavisnosti koji ulaz želimo da podesimo.
Na ekranu će se pojaviti novi meni u kojem možemo da podesimo:


- slika impulsa da bude onakva kakva jeste ili da bude invertovana
- podešavanje propusnog opsega navedenog ulaza (Full, 20M, Highpass, Lowpass)
- Vrsta sonde naponka ili strujna
- Tip sonde 1x ili 10x
- Način spajanja DC - AC - GND
- Način uzorkovanja - Normalne vrijednosti, Srednja vrijednost, pikovi.
Za izlazak iz ovog menija potrebno je taknuti bilo gdje na ekranu.

Nakon što smo softverski podesili ulaz, potrebno je još i sondu hardverski podesiti radi pravilnog prikazivanja mjerenog signala.
Najbolje je sondu prikačiti na sopstveni generator za kalibraciju koji se nalazi sa strane uređaja. Da ne bi razmišljali o aplitudi i frekvenciji signala, taknite dugme Auto na ekranu i slika će se automatski podesiti na najbolju vrijednost.
Prikazani impulsi moraju da budu pravilne četvrtke kao na slici 1. U slučaju da su impulsi malo izobličeni, potrebno je štimericom koja je došla uz uređaj, na sondi pronači mali trimer kondenzator i laganim okretanjem istog podesiti da impulsi budu pravilni.
Ovime su podešeni i ulazi i sonde.



Slijede mjerenja osciloskopom...

Mjerenja osciloskopom

Nakon izvršenih osnovnih podešavanja može se krenuti u mjerenje osciloskopom.
Kada sondu spojite na neku od kontrolnih tačaka u aparatu na ekranu osciloskopa pojaviće se talasni oblik signala u toj tački. Na vama je da sada podesite amplitudu, frekvenciju i sinhronizaciju slike.

Najjednostavniji način je da dodirnete funkcijski taster "Auto" i time će osciloskop automatski da se podesi.
Ako pak želite ručno da podesite parametre, krenimo redom.

Veličinu slike mijenjate tako što mijenjate parametre za vert. pojačanje. Pored "tastera" CH1 (CH2) nalaze se "tasteri" mV i V. Dodirom ovih tastera mijenjate (smanjujete ili povećavate) vertikalno pojačanje i tako dobijate veću ili manju sliku.

Kako svi signali nisu iste frekvencije, da bi se lijepo vidio talasni oblik signala potrebno je podesiti i vremensku bazu. Ručno podesavanje vremenske baze vrši se tako što se dodirne taster s ili ns na dnu ekrana i time birate vrijeme u sekundama ili nano sekundama. Dodirom tastera između s i ns, otvara se meni za fini izbor vremenske baze i kreće se od 1ks do 2ns

Da bi slika bila mirna na ekranu potrebno je pravilno izabrati signal za okidanje - sinhronizaciju. Dodirom tastera Trigger otvara se dodatni meni u kojem imate veliki izbor triger signala.
Možete birati izvor triger signala sa CH1 ili CH2, zatim da li ćete trigerovati prednjom ivicom ili zadnjom izicom signala, pozitivnim ili negativnim impuslsima, logičkim nivoima, video signalom... Kada je u pitanju video signal, imate mogućnost izbora standarda video signala od 625 Pal, preko Secam, NTSC, 720P, 1080P... Isključivanje Trigger menija se vrši ponovnim dodirom tastera Trigger ili dodirom bilo gdje na ekranu van triger menija.

Takođe na ekranu imate taster Level kojim podešavate nivo triger impulsa. Dodirom tastera Level, otvara se njegov meni i pomjeranjem gore ili dolje, podižete ili spuštate nivo praga okidanja. Sa lijeve strane vam piše trenutno podešeni nivo.

Moram napomenuti još jednom. Najjednostavnije je dodirnuti taster Auto i svi parametri će biti automatski podešeni.

Da ne zaboravim da pomenem taster Measure.
Dodirom tastera "Measure" otvara se dodatni menu kojim birate koje veličine će da se mjere i iste da budu prikazane na ekranu.
Na slici u prilogu možete vidjeti da je zaista veliki izbor. Od frekvencije signala, amplitude, min i max vrijednosti, RMS, širine impulsa, odnos impuls pauza... Čini mi se da je sasvim dovoljno frekvencija, amplituda i eventualno RMS.


Slijedi par snimljenig signala.

Prvo šta sam želeo da vidim je kako digitalni osciloskop prikazuje sinusoidu. Prikačio sam sondu na sekundar mr. transformatora 12V i na ekranu se pojavila sinusoida. U startu nisam bio zadovoljan slikom zbog malog zakrivljenja u gornjoj poluperiodi. Da bih bio siguran da li je greška do uređaja ili ne, na isti trafo sam prikačio i analogni osciloskop. Ovo zakrivljenje se vidjelo i kod analognog instrumenta. Znači da nešto "prlja" mrežu i da impulsi nisu onakvi kakvi bi trebali da budu. U principu, ovo me ne interesuje. Bitno je da je digitalni osciloskop pravilno prikazao impulse.
Za razliku od analognog instrumenta, kod ovoga odmah imate na ekranu ispisanu frekvenciju signala, amplitudu i rms napon. U ovom primjeru aplituda je 31.9V, frekvencija 50Hz i RMS 11.8V. Superiška, nema računanja.



nastaviće se...

Ne znam ima li potrebe stavljati slike snimljenih signala. U principu sve je isto kao i na analognom.

Na slikama ispod je izgled signala u mrežnom stepenu kod aparata LG u kolu +12V prije i nakon ispravljačke diode.
Vidi se da je naizmjenični napon amplitude 27V, frekvencije 100kHz i RMS 13.3V
Nakon diode, na elekrolitu za filtriranje, napon bruma je nepuna 7mV


Ovaj digitalni ima mogućnost i snimanja impulsa. Svaki impuls jednostavnim klikom na dugme Quick Save, slika će biti snimljena u internu memoriju. Istu možete pozvati kad god želite, preimenovati je ili obrisati. U zavisnosti od softvera, neki modeli mogu da snimaju "pravi film" Ako aparat ima neku grešku koja se javlja periodično, uključite snimanje sadržaja na ekranu i ostavite osciloskop da radi. Sve se snima i naknadno možete pregledati snimak i pronaći eventualne greške.
Takođe u zavisnosti od softvera, neki modeli imaju mnogo više matematičkih funkcija. Sposobni su da vrše dekodiranje i analiza UART, LIN, CAN, I2C, SPI i drugih seriskih protokola. Ovaj što je u mojim rukama je dosta siromašan po tom pitanju. Može samo da vrši poređenje signala na CH1 sa CH2. Na taj načim može se vidjeti fazni pomak, razlika u nivoima...
Naveo sam da se upravljati osciloskopom može i preko miša bilo žičnog ili bežičnog. Dosta je lakše, bar meni, raditi mišem nego tapkati po ekranu. Ako ništa drugo, bar će biti čist. Čim priključite miša na osciloskop, automatski se isključuje touch screen.
Kao i svi tablet uređaji i kod ovoga možete dobiti na ekranu brze menije (Quick menu) prevlačenjem od vrha ekrana na dolje ili od dna pa na gore.
Svaku sliku (impuls) na ekranu možete da prstom pomjerate gore - dolje, lijevo - desno. Duplim klikom na impuls zumirate taj dio impulsa.

To bi bilo uglavnom to. Ne znam šta bih više imao reći o ovom instrumentu. Čini mi se da je sve ostalo vezano za uopštenu priču o osciloskopima.

PS. na kraju, jedna interesantna pojava koji nisam uspio odgonetnuti za ovo kratko vrijeme koliko je uređaj bio kod mene.
Evo o čemu se radi.
U pitanju je neispravan stepen za napajanje jednog uređaja. Stepen krene da radi, pobuda daje impulse na svom izlazu, ali kako mreža ne proradi, drajver prestaje sa radom nakon jedne sekunde, pravi pauzu sekundu i ponovo proba da krene sa radom. Tako ide u nedogled. Krene pa stane, krene pa stane...
Na analognom osciloskopu taj nepravilan rad se mnogo bolje vidi nego na digitalnom. Možda ja nisam dobro podesio osciloskop - triger impulse. Možda će neko reći da zakeram ali eto, primjetio sam razliku. Kako to izgleda može se videti na videu u prilogu.
Thats all folks!

Na kraju, ostaje mi još da kažem kolegi Ahmetu, neka mu je srećan osciloskop i da se brzo otplati i zaradi dosta novaca.

Lep uređaj, ali mu cena nije primamljiva.Mišljenja sam da mu tač skrin nije neka prednost, naprotiv, možda je interesantan malađim kolegama, nama starijim ne znači ništa puno.Ono što smatram da je korisno kod digitalnih osciloskopa je snimanje podataka za svako ispitno kolo za dalje upoređivanje, naročito kod ispitivanje ispravnosti novih komponenti pre ugradnje istih, a to je nešto što je neophodno i za to je osciloskop zlata vredan jer su dostupni dejtašitovi komponenti.Apropo toga je bila tema da li treba ili ne treba imati osciloskop.Sada se pocvoljno mogu naći analogni osciloskopi koji će i te kako prosečnom korisniku odrađivati posao.
Imam digitalni osciloskop, ali stari analogni ne bih ni za šta menjao, ima pouzdanost koju nijedan digitalac posle 50 godina neće imati, čak i ranije jer digitalna tehnologoja je osetljiva na zdravstveno stanje komponenti a i samog softvera.
Prema tome Aleks drži se starog dobrog Hanteka, kao i do sada radiće i ubuduće posao, a kad se pojavi prilika nije zgoreg imati i digitalaca.To je bio sličaj i kod mene da sam digitalca kupio kad su se pojavili vanredno neki novci kao poklon sinu jer on nastavlja dalje, a ima i anlogni osciloskop.

Što reči, vrlo dobro prezentirano, kao i svaki puta do sada.

Apropos postavljenog videa, pri "forenzici" mreže osobno preferiram analogni osciloskop. Razlog je što kod istog prikaz na ekranu u stvarnom vremenu ocrtava ono što se upravo dešava u mjernoj točki te pri detekciji problema SMPS-a ima prednost pred digitalcem koji, zbog AD konverzije, ne radi u stvarnom vremenu.

Kasa , nije tako ...stvarno vreme ne radi ni jedan jer postoji vreme ispisa i vremena otvaranja tranzistora , sto je sasvim ne bitno .
ne moze nista biti bitno pri brzini 1MHz , a ne moze da bude bitno ni na 50Hz..

-glavna stvar je koliko izoblicuje prikaz signala pri nekoj frekveniji ...( da bi to proverili treba uredjaj za kalibraciju )
isto kakav ima oblik signala na 100v i na 1v (to zavisi od unutrasnje kapacitativnosti i otpora )

a i to ti nije bitno jer gledas "okom" nemas komparator za proveru optickog prikaza na ekranu
-sve u svemu nije losa stvar al' bolji je sa dugmici , bar znas sta si vrteo zadnji put

Zaboravih da pohvalim Aleksu za uložen trud, recenzija je polazna osnova za nekoga ko ima u vidu nabavku digitalnog osciloskopa, izneta saznanja iz prve ruke su uvek dragocena.

Kad smo već kod pojma "stvarno vrijeme", niti ono što trenutno gledamo ne vidimo u stvarnom vremenu jer slici treba vremena da dođe do našeg oka.

Spomenut je u kontekstu rada dviju tehnologija, gdje kod jedne ne postoji a kod druge postoji obrada signala u drugi (digitalni) oblik, ne ulazeći u detalje koji karakteriziraju obje vrste (otpor, kapacitet, izobličenje signala, vrijeme otvaranja tranzistora, vrijeme ispisa,...).

Ja recimo imam stari ruski c1-94 a imam i fluke prenosni (ne znam oznaku) i mnogo cesce koristim taj stari ruski upravo zbog toga sto trenutno vidim sta se desava.
Naravno da digitalni postaje nezamenljiv za detaljnu analizu signala a narocito kada se snime pa uporedjuju ili analizira protokol ali i stari analogni su itekako upotrebljivi.