Televizijski Standardi

[fanzo]

Televizijski Standardi





BROJ LINIJA I SLIKA


Kod opšteg usvojenog sistema analize i reprodukcije,slika se razlaže na redove,odnosno linije.Elektronski mlaz katodne cevi kreće se pri tom na sličan način kao pogled pri čitanju.To znači da se pri kretanju mlaza sleva nadesno ocrtava najpre prvi red,zatim se mlaz naglo vraća na početak drugog reda,koji se ocrtava na isti način kao i prvi red,i tako dalje,do poslednje linije.

Skup svih ocrtanih linija naziva se raster.Usvojeni oblik ekrana na kome se ispisuju linije jeste pravougaonik,sa odnosom stranica 4:3.

Oštrina slike zavisi od broja elementarnih tačaka iz kojih je slika sastavljena.Ukoliko je ovaj broj veći,utoliko je oštrina slike bolja.Utvrđeno je da slika sastavljena iz približno 250 000 elementarnih tačaka što daje zadovoljavajuću oštrinu.Zbog toga je standardom utvrđeno da se slika razlaže na 625 horizontalnih linija.Ovaj broj linija zadovoljava uslov oštrine slike,a istovremeno predstavlja i pogodno rešenje u pogledu širine potrebnog frekventnog područja.

Na izbor broja slika u jedinici vremena utiče više činjenica.Pojava treperenja osvetljenog ekrana katodne cevi zavisi od broja,odnosno učestalosti slike i od jačine osvetljaja.Sa povećanjem učestalosti slike,osećaj treperenja opada.Međutim,radi uštede potrebnog frekventnog opsega za prenos slike,poželjno je da učestanost bude što niža.

Najpre se ispisuje prvi red i mlaz se naglo vraća na početak trećeg reda.Pri ovom se preskače red 2.Na sličan način elektronski mlaz ocrtava najpre sve linije označene neparnim brojevima.Da bi se obezbedio prored,potrebno je da broj linija slika bude neparan. Na ovaj način se postiže da svaka poluslika,sastavljena iz parnih i neparnih linija,sadrži pored određenog broja linija i jednu polovinu linije. Za CCIR standarde svaka poluslika sadrži 312 polulinija.Za povratak elektronskog mlaza sa zadnjeg (poslednjeg reda na prvi (gornji) red uzima se 20 linija, jer se mlaz vraća znatno većom brzinom.Ovo znači da se za povratak mlaza na početni red gubi 40 linija za celu sliku.Zbog toga se prva poluslika,sastavljena iz neparnih linija,završava na donjoj strani slike prvom polovinom 625.reda.Druga poluslika ,sastavljena iz parnih linija počinje drugom polovinom 625.reda a završava se 624.linijom.

Deljenjem slike na dve poluslike, prividno se udvostručava broj slika,jer se srednji osvetljaj ekrana menja u ritmu broja poluslika.Kako je ovo dvaput viša učestanost,u istoj razmeri smanjeno je i treperenje osvetljaja ekrana.

Na sličan način smanjuje se osećaj treperenja pri projekciji filma na platnu.Za projekciju filma usvojeno je 24 slike u sekundi,ali pri tome se projektovanje slike prekida dvaput,tako da se dobije osećaj treperenja kome odgovara dvaput veći broj slika,to jest 48.

Pri izboru slika morala se uzeti u obzir i frekvencija mrežnog napona. Zaostala naizmenična mrežna komponenta napona brujanja koja se javlja pri ispravljanju naizmeničnog napona mreže, koji služi za napajanje elektronskih sklopova , proizvodi modulacije intenziteta elektronskog mlaza, kao i promenu amplitude ili faze horizontalnog otklona. Ove smetnje odražavaju se u neravnomernom osvetljenju ekrana i geometrijskom izobličenju slike. Ako su frekvencija napona brujanja i frekvencija slike jednake , smetnje se ne pomeraju po ekranu i zbog toga se manje primećuju. Da bi se zadovoljili navedeni uslovi prema CCIR standardima , broj slika iznosi 25, a poluslika 50 u sekundi.

Osim CCIR postoje i drugi standardi koji se koriste u drugim zemljama , evo par primera:

CCIR ----------625 linija ---25 slika u sekundi
OIRT ----------625 linija ---25 slika u sekundi
Francuska ----819 linija ---25 slika
UK --------------405 linija ---25 slika
USA ------------525 linija ---30 slika

Deo tekstova Zoran L. Jerotića

[nikola]

Eve nesto i od mene, edna mala prezentacija

[fanzo]

ŠIRINA TELEVIZIJSKOG KANALA


Širina frekventnog opsega jednog televizijskog kanala ,prema CCIR standardima iznosi 7 MHz. Noseći signal tona nalazi se na 5,5MHz iznad nosećeg signala slike.Ovakva propusna karakteristika predajnog sistema omogućva ravnomerni prenos svih gornjih bočnih signala,čije su učestanosti od 0 do 5 MHz iznad nosećeg signala slike. Donji bočni signali prenose se ravnomerno samo za učestanosti koje se nalaze od 0 do 0,75 MHz ispod nosećeg signala slike , zbog toga se u televizijskim normama predviđa da se video signal prenese pomoću gornjih bočnih signala.Donji bočni signali potiskuju se u antenskom sistemu predajnika podešenim filterima.


Deo tekstova Zoran L. Jerotića

[chellawy]

da 7MHz na uhf podrucju
a na vhf

[Damiru]

7 MHz na VHF području... Na UHF je 8 MHz.
Bar tako su mene učili.
Zorane, nije valjda da prepisuješ sve ono iz knjige? Ako imaš skener, skeniraj stranice i propusti ih kroz OCR, za čas posla eto teksta.

I pitanje: zašto se ova tema nalazi u odeljku za servisiranje kad se radi o informativnom tekstu?

[chellawy]

a ja vec godinama zivim u zabludi
VHF 1 6MHz
VHF 3 7MHz
UHF 8MHz

[fanzo]

Baš fino što neko čita ovo što piše moja žena ;);) i treba malo da se podsetite.
VHF1 7MHz
VHF3 7MHz
UHF 8MHz
Širina kanala.

ps.nismo stigli još do tog šasa
ps2.skener i ostale zajeb... nemam , al imam ženu
ps3.ako nešto propustim slobodno me ispravite , pa ne znam ja sve...

[housecafe]

Baš fino što neko čita ovo što piše moja žena ;);) i treba malo da se podsetite.
VHF1 7MHz
VHF3 7MHz
UHF 8MHz
Širina kanala.

ps.nismo stigli još do tog šasa
ps2.skener i ostale zajeb... nemam , al imam ženu
ps3.ako nešto propustim slobodno me ispravite , pa ne znam ja sve...

Vidi zato sam ja tu,ako nekom zapne slobodno me pitajte nece mi biti tesko da vam dam pravi savet,ako budem znao.
ps sto me manje budete pitali,manje ce te se razocarati u mene.
Pozdrav

[fanzo]

Televizijski kanali i srednja učestanost kanala


Dok se kod radio-talasa u jednom talasnom području, na primer srednjem, nalazi veliki broj radiostanica
kontinualno raspoređenih jedna kraj druge, s manjim ili većim međusobnim frekventnim razmakom, to nije
slučaj u televiziji. U svakoj zemlji su usvojene norme za rad televizijskih stanica koje su raspoređene u diskretno
odvojene kanale. U Evropi postoji 7 raznih televizijskih normi i svaka se zemlja opredelila za neku od tih normi.
U Jugoslaviji su prihvaćene CCIR norme, koje primenjuje većina evropskih zemalja.
Po raznim normama svaki band je podeljen u izvestan broj kanala. Televizijske stanice, zbog prirode
prenosa moraju da rade na jednom širem opsegu učestanosti, koji po CCIR standardima obuhvata 7 MHz. Opseg
učestanosti koji koristi jedna televizijska stanica, zove se kanal. Kanali po CCIR normama koji se primenjuju i u
nas, obuhvataju opsege učestanosti date u tabeli 1.2. Na primer, stanica koja radi na kanalu 9, emitovaće
elektromagnetne talase koji će imati učestanosti između 202 i 209 MHz i samo televizor koji je podešen da
prima 9. kanal, moći će da prima program ove stanice.
Kako su TV i UKT antene većinom rezonantne antene, tj. prilagođene za prijem uzanog opsega
učestanosti, to su one različite za različite kanale. I obrnuto, antena namenjena za prijem jednog kanala, prima
ostale kanale daleko lošije. Naravno da i tu ima razlike, tako da ima antena koje primaju samo jedan kanal, ali
ima i antena koje primaju i višc kanala, pa i ceo jedan band. Međutim, nema antena koje mogu podjednako
dobro da primaju po dva banda, osim ako nisu sastavljene od dve posebne antene, od kojih je svaka konstruisana
za po jedan band. Pri konstrukciji antena važno je za koju je učestanost konstruisana antena, jer će ona primati
najbolje signale te učestanosti. Zbog toga su u tabeli 1.2 pored opsega učestanosti pojedinih kanala, date i
srednje učestanosti kanala, kao i njihove srednje talasne dužine. Pri projektovanju antene zaneki kanal, ona se
projektuje da prima najbolje signale srednje učestanosti kanala, odnosno srednje talasne dužine kanala.
Širina kanala u I i III bandu je 7 MHz, dok je širina kanala u IV i V bandu 8 MHz. Band IV se proteže
od 470 do 582 MHz i obuhvata kanale od 21. do 34. (mada se nekada u band IV ubrajaju i kanali od 21. do 37.).
Band V obuhvata kanale od 35. do 69. Antene za IV i V band obično obuhvataju sve kanale od 21. do 69. a ne
prave se posebno za svaki kanal.
Raspored kanala po CCIR normama primenjuje većina evropskih zemalja, kao i neke zemlje u Aziji i
Africi. Među njima sc nalaze u Evropi: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Gibraltar, Grčka, Holandija, Island,
Jugoslavija, Malta, Nemačka, Norveška, Portugalija, Švajcarska, Švedska, ŠpanijaiTurska. Među zemlje Azije
koje primenjuju CCIR raspored kanala, spadaju između ostalih: Indija, Indonezija, Irak, Izrael, Jordan, Jemen,
Južni Jemen, Kipar, Kuvajt, Liban, Malezija, Pakistan, Saudi Arabija, Singapur, Sirija i Turska. Među zemlje
Afrike koje primenjuju CCIR raspored kanala, spadaju između ostalih: Alžir, Egipat, Etiopija, Gana, Kenija,
Liberija, Libija, Mauricijus, Nige-rija, Rodezija, Senegal, Sijera Leone, Sudan, Tunis, Uganda i Zambija.

Dragan M. Pantić – Miladin Ž. Dabić: TV, UKT i satelitske antene, Beograd, Tehnička knjiga, II izdanje, 1993.

hvala Damiru

[fanzo]

PROPUSNA KARAKTERISTIKA TELEVIZIJSKOG PRIJEMNIKA


Razmak između međufrekventnog signala slike,čija je učestanost 38,9 MHz,i međufrekventnog signala tona ,čija je učestanost 33,4 MHz prema CCIR standardima,iznosi 5,5 MHz.Da bi se sprečilo prodiranje signala tona u sliku i dobio optimalni odnos njihovih amplituda,noseći međufrekventni signal tona je u takozvanoj ,,tonskoj stepenici ,, gde pojačanje prijemnika iznosi oko10% maksimalnog pojačanja. Da bi se sprečilo mešanje tona i slike susednog višeg i nižeg kanala sa slikom i tonom kanala čiji se program prima koriste se redna rezonantna kola(treps-kola),koja se podešavaju na učestanost:31,9 MHz, i 40,4 MHz. Na taj način se obezbeđuje selektivnost televizijskog prijemnika.


PODRUČJE I band :
kanali 2 do 4
frekvencija 47 do 68MHz
širina kanala 7MHz
talasna dužina 6.38 do 4.41 m

PODRUČJE II band:
kanali 87.5MHz do 108MHz
širina kanala 10.7MHz
radio prenos FM

PODRUČJE III band:
kanali 5 do 11
frekvencija 174 do 223MHz
širina kanala 7MHz
talasna dužina 1.72 do 1.34m

PODRUČJE IV / V band:
kanali 21 do 69
frekvencija 470 do 862MHz
širina kanala 8MHz
talasna dužina 63.82 do 34.80 cm



Primer za CCIR Televizijski standard :

**Širina propusnog opsega 5MHz
**Razmak između noseće učestanosti slike noseće učestanosti tona 5.5MHz
**Broj linija 625
**Učestanost horizontalnoh oscilatora 15625Hz
**Učestanost vertikalnog oscilatora 50Hz
**Modulacija slike AM (amplitudna modulacija)
**Modulacija tona FM (frekventna modulacija)
**Noseća učestanost tona viša od noseće učestanosti slike za 5.5MHz
**Međugrekvencija toma 5.5MHz

primer:
kanal 2 = Frekventno područje 47-54MHz = Noseća frekv. slike 48.25MHz = Noseća frekv.tona 53.75MHz
kanal 3 = Frekventno područje 54-61MHz = Noseća frekv. slike 55.25MHz = Noseća frekv.tona 60.75MHz

[buljko]

PODRUČJE II band:
kanali 87.5MHz do 108MHz
širina kanala 10.7MHz
radio prenos FM

Manje poznat podatak ali...
FII frekventni opseg se koristi za radio prijemnike koji su namenjeni za prijem frekventno modulisanih (F3) emisija radio-difuznih stanica i sastavljen je od 205 kanala sa medjusobnim razmakom tj. sirinom kanala od 100KHz.
10.7MHz je (obicno) prva MF u prijemniku.

[Damiru]

U pravu si Buljko, ja nisam pažljivo čitao. širina kanala jeste 100 kHz za FM opseg. 10,7 MHz je međufrekvencija. To smo manje-više svi učili. Stičem utisam da Zoranova žena namerno "podmeće klipove u točkove", da bi Zoran video ko ovde spava, a ko je budan.
Neverovatno, sada sam proGOOGLE-ao malo, ima čak i zakon na internetu. Da, da...
http://glasnik.ebart.co.yu/baze/VazeciP ... enDocument
Jes' malo bajat, ali daj šta daš.

[fanzo]

TV standardi

[fanzo]

...

[fanzo]

Ovo gore možete preuzeti tu dole

[israelli]

zelio bih da mu se zahvalim sto mi dade osnovna teoretska i prakticna saznanja o TV i omoguci mi da se kao tv tehnicar sve do danasnjeg dana mogu da se bavim ovim poslom.

[rubin_miki]

israelli
dobrodosao na NAS FANZO-FORUM
OVDE budi aktivan i zaboravices sve ostale forume.....

[stanticm]

Pozdravljam forum.
Posto se pored servisiranja bavim televizijom od samog izvora signala, dodacu par informacija koje mogu biti interesantne a vezane su za teoriju, odnosno praksu pri emitovanju signala.
Za prenos video signala unutar jednog kanala (UHF ili VHF) koristi se obrnuta amplitudna modulacija. To znaci da je emitovani signal najjaci kada je sadrzaj slike "crno". Jedan bocni opseg pri prenosu se koristi se iz cisto prakticnih razloga, jer nema razloga prenosti dva puta istu informaciju i trositi duplo vecu energiju pri emitovanju (+zagrevanje predajnika koje je takodje problem, uz put da pomenem da predajnici rade u C klasi). Noseca frekvencija tona je pomerena za 5.5MHz od frekv. slike i frekventno je modulisan. Ton se emituje snagom oko 20 puta manjom od snage kojom se emituje slika. Kvalitetniji predajnici rade potpuno odvojeno emitovanje tona i "kombajnerima" se dodaje na svoje frekvento mesto. Svaki predajnik bi trebao da ima kanalni i noch filtar sto u godinama koje su za nama vecina predajnika lokalnih TV stanica nije imala ili nisu bili podeseni pa su nam stvarali probleme u vidu "prskanja" i mesanja sa drugim signalima. I danas ima problema sa nekim kanalima vezano za boju, zbog niske amplitude "barst" signala.
Da ne duzim, ovo su informacije koje serviserima mogu biti zanimljive, mozda i pomoci u razumevanju tehnickih detalja...

[amater58]

Za TV standarde tj. u kojim zemljama koji standardi se primenjuju imam ovde malu dopunu.
Ujedinjenjem DDR-a i BRD-a se uveo u celoj Nemackoj PAL B/G sistem.
Madjarska je pre neku godinu umesto SECAM sistema uvela PAL sistem osim toga ne treba vise u TV prijemnike ugradjivati tonske konvertore 6,5/5,5MHz jer je i tonska medjufrekvenca odgovarajuce snizena po CCIR standardu.