fanzo Professional Electronics Expert Team

jos jedno pitanjce. jel moze neko da mi preporuci nesto za otkrivanje sitnih ispustanja na spojevima. konkretno me zanimaju spojevi na hladnjacama . neki mi nude naocare i boji a neki detektor . ne znam sta je bolje..

Ako radiš autoklime onda naočare i boja. Ako bi da se ozbiljno baviš poslom onda i detektor moraš da imaš.

Bez alata nema zanata.

kod nas se koristi dobra stara sapunica, mada mi se cini da sitna propustanje ne moze da pokaze . detektor sam imao, neki stari refco kojeg ga drpise cigani (kad su nas zadnji put obilazili) ali mi nije bas zavrsio posao. pistao je na sve i svasta :d

I ja mislim da je najbolja sapunica , ako nemaš dobar detektor ili uv naočare i boju.

Dušik u sistemu na maksimalno dozvoljeni tlak ili još bolje helij (za sitna propuštanja) a izvana premazati sa sapunicom ali ne svakom, več namjenskom, koja ima dobru površinsku napetost i stvara bolje mjehuriće.
Ja jučer radio sa Wurth sapunicom u spreju i otkrila mi je 3 mjesta na koja sam prije toga stavljao Refcovu sapunicu koja ništa nije pokazala.
Za najteže slučajeva UV boja (ulje) i UV lampa.

Kombinacija elektronskog detektora i sapunice.

Ukoliko radis vece, kompleksnije sisteme sa dosta cevnih instalacija, spojeva, krivina, holendera raditi samo sapunicom je mucenje, maltene nemoguce. U tim slucajevima elektronskim detektorom suzis izbor na samo jedan deo instalacije koje zatim pregledas sapunicom. Najpouzdanije i najtacnije. Naravno, dok sistem ne radi kako bi pritisak na usisnoj strani bio dovoljan da izazove curenje. Ovo vazi za mala curenja kod kojih ne vidis golim okom masnu fleku. Ako je curenje iole ozbiljnije samo detektor ce da te dovede do mesta na kom je sve masno.

Samo u slucajevima ekstremno malog curenja je bas neophodno puniti sistem azotom do visokog pritiska (~25 bar).

Podrazumeva se pouzdan i kvalitetan detektor a ne ove kineske igracke. Takodje, treba voditi belesku o broju radnih sati sonde. Ja to radim na kutiji samog detektora. Pazim da ne ostaje ukljucen bez potrebe i nakon iskljucenja zabelezim koliko minuta je radio. Obavezna je zamena sonde nakon ~30 radnih sati. Sve preko toga ce mozda da radi a mozda i nece. Samo sto to "mozda" ume da bude skupo, daleko skuplje od cene same sonde.

UV boju ne volim pre svega sto zamazem i ruke i odelo i alat.
Nemam bas ni poverenja da u ulje kompresora skupljih od mog auta sipam svakakve dodatke za koje niko ne garantuje da nemaju stetnih efekata. Nije ni jeftino kad preracunam koliko mi treba za 10-15 litara ulja.
Verujem da je za male auto-sisteme dobro i brzo resenje. Tamo UV lampom jednim potezom osvetlis celu instalaciju i jednom punjenjem od 7gr resis curenje i naplatis ~100 EUR.

Jučer sam , nakon 7 dana bezuspješnog traganja glavnog propuštanja pribjegao zadnjoj metodi tj eliminaciji. Podijelio sam chiller na 4 dijela i svaki natlačio sa dušikom na 20 bara. U ponedjeljak idem da provjerim koja sekcija pušta i tako lokaliziram propuštanje.
Zanimljivo je da sam u međuvremenu našao 5 drugih propuštanja a da to i dalje nema nikakvog utjecaja na brzinu padanja tlaka koji sa 20 bara ostavljenih danas u 15 sati, sutra ujutro u 10 h nađem 5 bara, što znači da su ta propuštanja što sam našao u biti mikropropuštanja.
Evo kako izgleda jedno manje propuštanje :
A ovo je ta pjena o kojoj sam govorio ranije sa svojstvima veće napetosti.

hvala . imam nekoliko komora koje konstantno gube gas. ne vidim nigde da masnoce od ulja , sapunicom je sve provereno i nista. zato sam vas i pitao za misljenja . u poslednje vreme je mnogo polovnih komponenti i situacija postaje sve gora.

Trebaš kombinirati što više metoda. Jedna dobra je i korištenje ultrazvučnog detektora propuštanja i dosta je pouzdana, po onome što kažu iskusnije kolege na Refrigeration Engineer forumu. Problem kod te metode je buka iz okoline.

http://www.superiorsignal.com/usndacr.pdf

Pošto kod vas još nema propisa o freonima, dobra metoda je korištenje R22 ili još bolje R12 plina zajedno sa dušikom na višem tlaku (trace gas metoda) i kvalitetnog elektronskog detektora kao što je ZX1 i D-TEK Slect.

http://www.sjdiscounttools.com/tifzx1.html
http://www.inficonrefrigerantleakdetect ... ector.html

Ako je lako izvedivo, onda je i ovo što sam ja radio sa podjelom sistema na više cijelina isto tako dobra metoda.

Nikad nitko nije imao 100% uspjeh u pronalaženju propuštanja (osim onih koji ga nikad nisu tražili ). Nekad jednostavno treba odustati, jer je to isplativije.

Evo jedan dobar priručnik:
http://www.efficientcomfort.net/documen ... Manual.pdf

videcu gde ima da se kupi ona pena i najverovatnije sto pre uzeti neki detektor. makar cu da znam da li ispusta na isparivacu a ne da nagadjam (jer nigde nisam uspeo da nadjem ispustanje) . hvala vam svima na savetima.

radio sam sa naočalama i fluo stik bojom i to je dosta uspješno s tim da mora sistem biti u mraku . dolazi ultra lampa koja svijetli te preko naočala se vidi mjesto propuštanja jako intezivna zelena boja i zelana maglica . nedostatak je nedostupna vidna mjesta. ponavljam da treba biti mračno i onda se vidi odlično.

Za auto klime boja se masovno primenjuje ali boja nije dobra za druge rashladne sisteme.