fanzo Professional Electronics Expert Team

Evo da načnem ovu temu pošto je veoma interesantna i korisna za sve nas koji bi da se greju dobro a jeftino.

@Braka

Kolega piši ovde šta budeš novo imao na ovu temu. Evo linkova koje si dostavio za početak.

http://www.dimplex.de/fileadmin/dimplex ... epumpe.exe

http://www.dimplex.de/fileadmin/dimplex ... /revwp.exe

evo i ja ću napisati par reči za početak.
Toplotna pumpa se zasniva na korišćenju prirodnih resursa kao pomagalo prilikom dogrevanja ili jednostavnije rečeno... da ne zagrevaš vodu sa ~0°C na recimo ~50°C ...nego da iskoristiš temp. zemljišta koja se zimi na dubini oko 0.5m (pola metra) ne spušta na nula stepeni nikada , nego je recimo ~10°C i time imaš uštedu 10°C ...uff ..ala sam ga zakomplikovao.
kada bi iskopao malo dublje i temp. bi bila veća...
Frižideri i klima uređaji su jedan vid toplotne pumpe , jer koriste temp. okoline da je dogreju ili do-hlade na potrebu vrednost...
Zato recimo za grejanje klima uređaj koristi oko 30-40% energije , naspram klasičnih grejača za istu temperaturu..naravno i da su isti uslovi.

Kada se kaže toplotna pumpa misli se na razmenjivanje energije malo bolje nego kod klima uređaja..crpiš energiju iz zemlje pa je dogreješ ( zimi) , a leti obrnuto.

Kako se sve to otprilike radi...malo kasnije.

ps.nadam se da nisam omašio temu

Pre dvadesetak godina postavio sam pumpu koja u isparivačkom delu hladi bunarsku vodu sa oko 9 stepeni na 5, a u kondenzatorskom delu greje radijatorsku vodu na 55 stepeni (ograničeno elekronikom).
Potroši oko 4kW a preda oko 17kW i još je u radu!!!!!

Da ovde mislite na tzv. Geotermalno grejanje ili grejanje iz zemlje.Itekako je moguce ali vrlo je malo skoro nimalo kod nas zastupljeno. I tacno je da koristi toplotu zemlje i to kad se pretvori u ustedu iznosi 1 : 3 u KW a to je dosta u nasim uslovima .

Samo da dodam ZASTO kod nas nije zastupljeno:Pre 2 godine kad je jedna firma koja je i jedina ko takvo nesto radi kod nas to pocela da radi.Idem ja da mi izracunaju kolko ce da me to kosta za kucu od 150m2 sa postojecim sistemom za parno grejanje i oni mi preracunali nekih 17000evra da se takva geotermalna pumpa postavi sa pratecim elementima.ZATO se to ne koristi kod nas

Ha, :---: , kod mene ima kuća za te pare.

Za danasnje uslove 17000 evra je mnogo , ali to je bilo ono mi jedini radimo pa daj da deremo koliko nam se hoce. Na sajmu KGH video sam pumpu od najveceg kapaciteta koja kosta 1300 evra a moze da zagreje mnogo vise od 150m2. Danas takvo grejanje za velicinu kuce od 150m2 u najgorim vremenskim uslovima ne bi trebalo da predje 2500 evra .

o kojoj dubini se radi ( gde ima vruce vode na 1km? )

radi se o dubini od 0.6 metara , gde se voda već ne smrzava nikada , što znači da ako je napolju -10°C već si u dobitku nekih 15° . U ovom slučaju površina tvog dvorišta bi trebala da bude dvostruko veća naspram površine koju zagrevaš , a cevi minimalno udaljene oko 1 metar od korenja, temelja i sl.

Usled nedostatka prostora (dvorišta) radi se varijanta postavljanja cevi u dubinu što poskupljuje montažu , sigurno.

Ako u prvoj varijanti koristiš naprimer 200 metara cevi u drugu varijantu isto toliko uračunaj , pa vidi kolika je dubina potrebna...može se pribeći bušenju više rupa i time skratiti dubina.

Postoji i varijanta da se koristi postojeći bunar..itd..itd...

Znači u prvoj rečenici imaš razliku u temperaturi 15°C , što bi se reklo free....gratis.. U letnjim mesecima ova razlika je mnogo veća ...i time i ušteda energije još veća.

Klima uređaj je toplotna pumpa...samo treba sa nečim još dodatno ohladiti ili ugrejati spoljašnju jedinicu i tada se koeficijent diže preko 1:3

Postoje i toplotne pumpe već napravljene da rade u ovakvim uslovima ,ali su im i cene poprilično visoke , ali ako se uzme u obzir kolike su uštede...

Postoje i toplotne pumpe na zemni gas !

Link prema HR sajtu i nešto još malo opisa http://www.majstor.hr/teme/2002/1/topli ... umpe.shtml

evo još jedan link sa PPS fajlom
http://www.pea.co.yu/TOPLOTNE%20PUMPE.pps

i a da probas da zaledis da zaledis sapticku jamu ?

Pre par godina sam zajedno sa jednim profesorom mašinskog fakulteta razmišljao čak o pokretanju posla sa toplotnim pumpama, ali..... mnogo skup je to bio sport tada, a i danas ne verujem da se situacija bitno promenila. Preko 1000€ je tada koštala CIAT-ova najmanja pumpa (2/6kW) kod Termoplusa (u Beogradu). Jače pumpe, za kuću od 200kv recimo, behu 3-4000€. Ima kod nas jedan lik blizu Subotice (ako se dobro sećam) koji ih je tada sam pravio, ali on je koristio klasične kompresore (iz starih hladnjača, ako se ne varam) i cevne izmenjivače toplote (kao prve verzije toplotnih pumpi iz 70-tih). Sve u svemu, vrlo glomazan, ne naročito efikasan i krajnje nepouzdan sistem. Lično sam bio u poseti kod 2 privatnika koji su imali njegove pumpe instalirane u kombinaciji sa vodenim bunarima. Ne sećam se koliko su njih tačno koštali ti domaći sistemi, ali svakako više od 3-4000€ (za pumpe 6/15kW ako se ne varam). Primetićete malo manju snagu na izlazu: to je zato što za takvu konstrukciju faktor se kreće do max 2.5 Sa novim rešenjima toplotnih pumpi ide i do 3.5, sa scroll kompresorima i panelnim izmenjivačima toplote. Sama pumpa samo je deo sistema, koji je često vrlo složen (iako po principu jednostavan). Najlakše je sve izvesti pre ili u toku gradnje kuće, naknadno ugrađivanje mnogo je teže i uglavnom papreno skupo.
Iako pojedinačne komponente toplotne pumpe nisu naročito skupe, sam dizajn velike firme čuvaju kao zmija noge i na net-u nema skoro ništa (detaljnije) o konkretnim konstrukcionim rešenjima unutar samih pumpi. Ipak, ako budem ikada imao kuću, verovatno ću pokušati da uradim neki sistem s toplotnom pumpom, jer dobra je to stvar. Najveća je prednost što se isti sistem može i leti korisiti za hlađenje, u kombinaciji sa zidnom instalacijom cevi (umesto podne). Najveća mana je nedovoljna pouzdanost i potreba za nadzorom sitema u radu. U početnoj euforiji zbog odonosa ulazne i izlazne snage, ne treba zaboraviti da relativno složen sistem topl.pumpe ima još gubitaka (van same pumpe), kao i da ceo sistem troši skupu struju preko dana.
PS zar nije ovoj temi mesto uz frigo i klime?

buzdumra je napisao:o kojoj dubini se radi ( gde ima vruce vode na 1km? )

Vruća voda nije potrebna, dovoljno je da ima oko 8°C da bi mogla da joj se oduzme toplota a da se na izlazu ne zamrzne. U praksi pumpe na izlazu ograničavaju temp. vode na min 3-4°C. Ako je u pitanju zatvoren sistem s cevima, voda nije ni potrebna... samo prostor (vertikalni ili horizontalni) unutar zemlje za smeštaj spleta cevi.

za grjanje kuce od 100 kvadrata kojie cevi kolko metera da li u septicku jamu/?koji kompresor ? koji gas? kakav izmenjivac da li protocni ili sa rezervoarom od kolko litara vode moze li raditi paralelno sa kotlom na kruto gorivo?

To sa septičkom jamom interesantna je ideja, ali ne sećam se da je iko to koristio u praksi. Tu bi najverovatnije najveći problem bila predaja toplote od zemlje ka vodi u jami, koja bi se verovatno vrlo brzo zamrzla što se ne sme dozvoliti. Toplotne pumpe koriste toplotu iz zemlje koja je manje više konstanta na datom mestu, dok je toplota iz fekalija jako promenljiva veličina na koju ne znam koliko se može računati za ove potreba. Svakako, celu stvar vredelo bi izanalizirati detaljnije, ali mislim da bi klasično zidana sep. jama (valjkastog oblika) bila nedovoljno efikasna za razmenu toplote s okolnom zemljom. Možda neka izvedba u izduženom obliku npr. nekakvog dubokog rova - dakle sa većim površinama zidova u odn. na zapreminu...
Savremeni kompresori (tipa scroll, ne klipni) u topl. pumpama su maltene po pravilu marke Copeland, gas kao za klime: R407c i sl. One domaće mislim da su radile sa R22. Savremeni izmenjivači toplote (između freona i vode) su panelnog tipa, ima ih raznih na tržištu, vrlo su kompaktni i visoko efikasni. Kompresor+freon+izm.toplote+kontroler=topl.pumpa koja se prodaje kao celina, i samo se priključuje na vodene priključke: 2 prema kući i 2 prema zemlji. Otvoreni tip korisiti podzemnu vodu u nije potrebna velika dužina cevi, ali potrebna su najmanje 2 bunara i takav sistem ima dosta nedostataka. Zatvoreni tip (kao na slikama gore) može da koristi i vodu ali i neki drugi fluid, bolje je rešenje jer ta voda ne izlazi u okolinu pa ostaje čista. Ali taj sistem je dosta skuplji, i potrebna je relativno velika dužina cevi. Kolika - to je predmet ne baš tako jednostavnog proračuna i merenja za svaku kuću...
Može da se koristi u kombinaciji s drugim sistemima grejanja, ali treba imati u vidu da topl. pumpe, koliko se sećam, na svom izlazu nisu u stanju da postignu više od 60-65°C. Znači, stari sistemi sa neizolovanim crnim cevima i gusanim radijatorima skroz otpadaju, mada i noviji radijatori nisu naročito pogodni i poterbno je malo više rebara nego za klasična grejanja. Najčešće se topl. pumpe kombinuju sa zidnim i podnim sisemima (sa vodenm cirkulacijom)

Max temperatura na izlazu toplotne pumpe je kod ove što sam postavljao ograničena na +55 stepeni, a pothlađivanje na izlazu iz isparivača je ograničeno na +5 stepeni! Potreban protok bunarske vode je oko 4kubika na sat, pumpa je potapajuća snage 400W, kompresor je hermetik snage 3,75kW.
Elektronika je Kloknerova i ima i senzor za određivanje temperature izlazne vode prema spoljašnjoj temperaturi!
Prema tablicama, da bi se dobila potrebna količina energije grejanog prostora, broj rebara potreban za režim 90/70 je potrebno pomnožiti sa 2,5!
Imam negde i čitavo uputstvo na papiru sa šemom...

Jel to bila nova pumpa? Ako jeste, koliko je koštala? Gde je kupljena? Ako nije (poslovna) tajna...
Po mom mišljenju velika je šteta ako se toplotna pumpa koristi za napajanje klasičnog sistema s radijatorima jer se tako gubi (ili bar jako limitira) mogućnost korišćenja iste za hlađenje prostora, što danas postaje sve potrebnije.

Mozda sam malo odlutao ali treba znati da sportski centar Kovilovo koristi toplotnu Siemens-ovu pumpu za ceo sportski centar, odnos je mislim 1KW elektricne daje 4,5 KW termalne, mada su nesto zabrljali sa bunarima, ali sve se da srediti.

E, to je to održavanje koje sam pomenuo da je potrebno, naročito kod otvorenog sistema (s bunarima). Inače, iako je najjlakše izvodljivo (a i vrlo efektno) kada su podzemne vode blizu površine (kao što su tom kraju), ja nisam pristalica tog rešenja.. mislim da je zatvoren sistem mnogo bolji.
E, da, nešto sam čuo da nije sasvim ni legalno koristiti podzemne vode za te potrebe bez posebne dozvole, mada je taj centar u Kovilovu inače poznat po izdatim "dozvolama"...